O teškom svakodnevnom radu ratara i mlinara čuli smo od učenika 1.a i 3.a razreda dok su nas učenici 2. b i 3.b prisjetili nestrpljivog iščekivanja toplog i mekog krušca što ga naše majke peku. O mirisnim, slasnim, crvenim jabukama, punim vitamina, govorili su učenici 1.b i 2.b razreda.

Članovi literarne grupe „ Stezica“ osvrnuli su se na odnos svojih vršnjaka prema kruhu i zaključili: „Kaj je preveč- nit' z kruhom nie dobro!“ Podsjetili su nas da nekada nije bilo obilja hrane,a „denes imaju kelike očedu tota deca/ pa se dieladu da nebredu pujesti pereca“ kao i to da imamo i „ više od kruha / sam nam to ne dojde do vuha.“

Mali lutkari 2.a razreda iznenadili su nas igrokazom „Ostvareni san“ ostavivši nam da razmislimo „nije li san svakoga od nas jednak snu malenog zrna žita – postati mrvom dobrote, kako bi jednom i za nas netko rekao: Dobar si kao Kruh!“